Живот ученика трећег разреда

Ово је вероватно тема позната свим ученицима треће године средњих школа из нашег окружења, првенствено у Нишу, што бих могла и аргументовано потврдити ако кренемо једног викенда у обилазак места где се прослављају рођендани. Обележавање пунолетства, онаква каква су нама позната и начин слављења истих је такав само у Србији. Даље од наше земље, људи не знају за тај начин светковања, уколико, наравно, није у питању свадба.
Често се питам да ли смо отишли предалеко с тим? Тако долазимо до питања на које још увек нисмо чули квалитетан одговор: Како после целе ноћи жестоког весеља (ко је уопште чуо за „млаку“ прослвау осамнаестог!?),сутрадан устати на врме за школу и уопште преживети наставу и професоре чија је емпатија за наше стање на нултом подеоку? Објашњавати им је засигурно узалудно, зато, требало би да се фокусирате на себе и оно што је у вашој моћи. КАФА? Можда може дати неког доприноса, али не решава проблем, ако ћемо бити реални, а хоћемо. Да штедимо себе и своју енергију за време рођендана нема смисла, зар не? Ипак, ми, Нишлије то најбоље знамо, осамнаести се рођендан једном у животу слави.(Знам, и остали се славе само једном, али су мање битни, наравно!)
Очекивали сте „рецепт“ за потпуни повратак у нормалу? Разочаравајуће, али то не постоји. Једино што је у мојој моћи је да поделим са вама свој начин ношења с последицама, или ублажавање истих. Верујем да може бити од помоћи.
ПРВО И ОСНОВНО, уколико сте у могућности, „наручите“ буђење од стране неког од присутних укућана, јер у датој ситуацији, свима је познато да је аларм потпуно бескористан. То је оно о чему ми, као већ „одговорни старији малолетници“ или можда већ пунолетни, морамо размишљати пре одласка на саму прославу. Свакако смо упознати с тиме да нећемо бити оправни самостално за тај чин по повратку, а још теже да ће бити будних да услише нашу молитву и пробуде нас.(Изузетак је ако и ви имате мајку која „не може“ да спава док вас не одмери од главе до пете при уласку,уз пут „оњуши“ , мада никад ништа лоше нисте урадили, она бива немирна док не легнете у кревет на њене очи, са темељно опраним зубима!) Та врста буђења у комбинацији са шест аларма с размаком од по десет до петнаест минута, да бисте успели да се психички припремите на сам чин „устајање“, једино је што вас може извући из постеље.
После овог читавог процеса, не размишљајте о оном развлачењу по кревету говорећи себи „још само два минута“ док се разбудите. (Знамо сви како се то заврши!) Одмах, енергично, трчећим кораком напуштате кревет и правац у тоалет. Немате баш много времена док стојећи не утонете у поновни сан. Зато, најхладнија вода којом ваша кућа располаже мора у изузетно кратком временском интервалу наћи свој пут настојећи да заврши на вашем лицу.Држите отворене очи! Уколико сте пак устали након првог, евентуално другог аларма, туширање би вам јако добро легло. (У мом случају оно је кључ читаве операције и помаже да истински држим отворене очи!) Шта ћете обући? Никад вас није занимало мање но сада, зато је једино важно да буде пристојно за установу која ће тог дана бити почаствована вашим присуством. ( Савет плус-уколико ваши родитељи нису једни од „оних“ који ће вам исти дан улепшати оправдавањем одсуства, а таквих је мало, покушајте да замолите редара да вас „покрије“ ако касните! ) Књиге и свеске потребне за тај дан сте спаковали још пре рођендана, јер знате да ћете нешто сигурно заборавити ако то оставите за јутро. Хитно! На бус, такси, било шта и правац у школу. Кафа за понети, или кафа из клуба никад није проуроковала стварање веће дозе допамина, но сада, плус доручак од куће или купљен постаје неопходан за наредне мождане радње! И вода, пре свега.Велика флаша са водом! После овога је чак могуће и активно учествовати у настави… (или макар егзистирати ако по природи нисте егзибициониста или мазохиста!) Осмех на лице и идемо у нове победе ! Или ти нови осамнаести вечерас…

Марија Петровић 4/2