ГроГи на кафи са професором Браниславом Пецарским

,,…И увек смишљам неки нови стих, ил’ неки фазон друкчији од свих…“

Инспиративнија личност за интервју од кума нашег часописа, легендарног Бранислава Пецарског – Пеце, не постоји.Он је од оних професора  који нас не уче само свом предмету, већ и животу, пре свега како бити човек и како то остати у ово прилично шашаво време. Једног дивног преподнева (после, за мене(не)успешне писмене вежбе из математике)  у пријатној атмосфери једног кафеа  успела сам да забележим неке ситнице из  његовог живота, као и ставове о актуелним темама које би занимале читаоце ГроГи-ја.Био је одличан саговорник,, и као и увек одговорио је на сва питањау свом јединственом стилу.

ГроГи: ,,Ко је заправо Бранислав Пецарски? Опишите себе у пар реченица.“

Пеца: ,,Човек који се труди да ради свој посао онако како верује да то треба да се ради, што не значи да је то апсолутно најбоље, неко ко читав живот покушава да се нађе у стварима које воли да ради.“

ГроГи: ,,Који је Ваш највећи професионални, а који лични изазов?“

Пеца: ,, Професионали изазов је, рецимо, покушај да децу која су антиталенти за математику научим нечему (антиталенат се односило на мене и мени сличне „сојке“ прим.аутора), а лични као и свакоме , да превазиђем неке тешке и непријатне ситуације у животу.“

ГроГи: ,, Поделите са нама најлепшу и најнепријатнију усшомену која Вас веже за Гробарску?“

Пеца:,, Најлепша успомена је наравно крај школске године, а најнепријатнија – почетак. Шалим се, нема непријатних успомена, не могу да се сетим ниједне такве. Све време које шроведем у школи је увек пријатно.“

ГроГи: ,, Шта је најтеже код посла професора?“

Пеца:,, Није лако радити тај посао коректно и квалитетно, и истовремено на тај начин убедити индиректно све да  радите објективно. Ма колико ми мислили да радимо неки посао добро, увек некоме то неће одговарати и имаће некакве примедбе, а у овом послу је циљ да аргументима убедите ученике и родитеље да сте учинили све да то нешто савладају, али и да је заправо битан део тог процеса и до њих.“

ГроГи: ,, Да ли се слажете са идејом екстерне матуре?“

Пеца: ,, Да, одавно. Пре двадест, тридесет година,  на почетку свог посла сам мислио да је то најбољи начин процене онога што ученици износе. Тако се уједначава све оно што се тражи. Та идеја захтева много тога још, попут  редукције програма, као и преиспитивање истих.“

ГроГи:,, Шта мислите о увођењу електронског дневника?“

Пеца: ,, Идеја је океј, мало убрзава неке ствари. Треба да се уведе уз настава средства која одговарају тој идеји (таблети, приступ интернету за све…), и наравнo да родитељи имају увид у то. Лакше се воде евиденције, бар у некој мери.“

ГроГи: ,,Како сте открили свој таленат за сликање?“

Пеца: ,, Ко каже да имам таленат за сликање?! Само волим да сликам ( професор не воли да се хвали, али сви који су видели његове слике тврде да је његов  таленат изузетан!). У младости, када тражите себе покушавате разне ствари да радите, поготово оне које вам причињавају задовољство. Сликање мени причињава задовољство, колико је то успешно, мени је мање важно, битно је да ми је лепо док то радим. Нисам имао амбиције да будем академски сликар, да се тиме бавим професионално, али иде то некако.“

ГроГи: ,,Шта или ко Вам представља неисџрпно врело инспирације?“

Пеца: ,,Многе ствари које сам у детињству и младости читао или посматрао око себе. То не мора да буду таксативно издвојене, набрајане и стављене на некакву листу, то су ствари које прођу кроз вас и остану у вама негде. Оне вас инспиришу некад и несвесно.“

ГроГи: ,,Осим сликањем чиме употпуњујете своје слободно време?“

Пеца: ,,Немам слободног времена… Бављењем децом, свопственом првенствено, а и туђом одузима ми време!“

ГроГи: ,,Знамо да поседујете таленат и за писање. Раније сте писали поезију, да ли памтите неку своју песму?“

Пеца: ,, На сву срећу не. Писао сам то су вероватно нормалне фазе за већину тинејџера. У основној школи сам ишао и на неке песничке сусрете. Писао сам од трећег, четвртог разреда основне школе. Те неке песмице су излазиле по дечијим часописима тадашњег Ниша. Касније, у средњој школи у некој мери писао сам поезију  и онда ми то више није било занимљиво. Само писање је престало да представља начин на који желим да се изражавам, а и немам баш високо мишљење о нечему што се зове поезија данас, и куда је то отишло нарочито код људи који то воле да раде, нисам желео више да идем на песничке вечери и да се тиме бавим.“

ГроГи: ,,Али знамо да и сада често пишете.“

Пеца: ,,Сада пишем неке друге ствари. Све зависи, како кад добијем инспирацију везано за нека дешавања, кад пожелим да нешто коментаришем, углавном са идејом да то буде мало иронично речено. Један израелски писац ми се јако допао, звао се Ефраим Кишон који је писао такве неке ствари, иронијом описивао свет око себе, то сам некад давно читао. Таква врста писања ми се допада, кад добијем инспирацију, онда пишем.

ГроГи: ,,Реализам или романтизам?“

Пеца: ,,Романтизам.“

ГроГи: ,,Леонардо да Винчи или Фрида Кало?“

Пеца:,,Да Винчи.“

ГроГи: ,,Бодлер или Јесењин?“

Пеца:,,Јесењин.“ (Била сам дубоко разочарана овим одговором да сам хтела да прекинем интервју прим.аутора!)

ГроГи: ,,Достојевски или Толстој?“

Пеца: ,,Достојевски, наравно.“

ГроГи: ,,Омиљени спорт?“

Пеца: ,,Билијар (snooker) и тенис.“

ГроГи: ,,Коју музику слушате?

Пеца:,,Слушам Арсена Дедића, Балашевића наравно, Ибрицу Јусића… Од страних углавном неке фине шансоњере, рецимо Leonard Cohen. Волим и неке џез певаче који се појављују, слушам и Сару Брајтман. Наравно ту је и Guns N’ Roses, као и ex-yu rock, Азру обожавам, онда Електрични Оргазам, па ЕКВ.“

ГроГи: ,,Поред свих ваших талената да ли можда имате и таленат за певање или свирање?“

Пеца: ,,Не, свирао сам гитару, више за своју душу и кад ме нико не чује, или за неко друштво које је мало под дејством алкохола, па то није толико важно, када нас понесе атмосфера па може да се пева и уз лупање кашикама.“

Гроги: ,,Шта мислите о тзв. музици коју данас слушају млади и на чије извођаче се угледају?“

Пеца: ,,Јако ми је жао кад видим у ком је правцу отишла музика. Још увек има оних који покушавају музиком да неке ствари кажу, а циљ данашње музике је забава, некад неуспешни реп, неке ствари које су прављене ради зараде и популарности…Свакако ми се не допада  бесмислена музика која се пушта по сплавовима, клубовима и тако тим местима. За то је потребно да користите неке таблете и слична средства да бисте уживали.“

ГроГи: ,,После напорног дана шта највише волите да урадите кад стигнете у свој дом?“

Пеца:,,Одгледам неку бесмислену, али симпатичну серију уз цигарете.“

ГроГи: ,,Шта највипе волите да читате?“

Пеца:,,Последњих година читам неке књиге из социологије и психологије, мање лепу литературу.“

ГроГи: ,,Омиљени писац?“

Пеца:,,Неки Јужноамериканци са неком фантастично литературом. Не стижем да читам неку лаку литературу. Омиљен ми је свакако Достојевски.“

ГроГи: ,,Књига која је оставила највећи утисак на Вас“

Пеца:,,Много је књига оставило утисал на мене, нпр. Стендал ,,Црвено и црно“, неке Балзакове књиге, затим Достојевски и Ремарк. Не могу сад да се сетим свега, дешавало се да у неком тренутку не знам шта да читам. Био сам члан библиотеке па сам одлазио тамо и читао све и свашта што ми падне под руку. У сваком случају приступ читању ми је био хаотичан и сводио се на то да читам неке књиге које су ми лепе. Последњих година Бела Хамваш, то сам читао са задовољством, један мађарски есејиста не баш толико познат, има нека генијална размишљања. Углавном  циљ читања, зашто мислим да је важно читати, заправо и циљ саме уметности је подстицај стварања, уметничко дело,  по мом мишљењу вреди онолико колико вас подстакне да размишљате на неку тему или пта више да и ви почнете да стварате, тек онда то има смисла.“

ГроГи: ,,О чему сте маштали као дете?“

Пеца: ,,О много чему. Одлука да студирам математику је дошла много касније на наговор неких старијих познаника и познаница, то је свакако факултет где нема много да се буба. Својевремено сам се заносио и мислио сам да бих могао да студираж књижевност, права, медицину…Официјално студирање тога ми се није баш допадало.“

Гроги:,,Постоји ли нешто детињасто што и данас радите?“

Пеца:,,Играм се. Волим да се играм, човек је Homo ludens. И уметност је игра, сликање је једна врста игре тако да ми то вреди. Пустим неку музику уз коју уживам и она ме доведе у неко стање подигнутог расположења.“

ГроГи: ,,Ко Вам је био узор у детињству?“

Пеца:,,Нисам имао неке узоре који би ми били за читав живот. Рецимо некакви уметници, нешто што је могло да се види по филмовима.“

ГроГи: ,,Када престаје детињство?“

Пеца:,,Када почнете себе да сматрате превише озбиљно.“

Гроги:,,Ко Вам сада представља највећу подршку и ослонац?“

Пеца: ,,Породица и пријатељи наравно.“

ГроГи: ,,Да ли сте некада били несигурни?“

Пеца: ,,Јесам, пуно пута. То су све ствари које су нормалне и научите са тим да се борите. Поента је вероватно што сам ја по природи оптимиста,па чак и кад се догоде такви тренуци верујем да ће проћи, пробам да размишљам увек позитивно, да тражим нешто добро у ситуацијама које саме по себи нису добре.“

ГроГи: ,,Бранислав Пецарски је познат по свом хумору. Одакле толика духовитост?“

Пеца: ,, Добро и то је релативно, има ту свега. Поента приче је да не треба дозволити људима да себе сматрају превише озбиљно и да мисле да су јако важни, онда је вероватно то жеља да ствари не чиним тако озбиљним, да им то не признајем, отуда такав приступ.“

ГроГи: ,,Шта за Вас представља љубав?“

Пеца: ,,Важан ослонац, инспирацију. Љубав је оно што Вас испуњава , без тога се тешко живи.“

ГроГи: ,,Да ли су џентлмени у данашње време изумрла врста или мислите да и даље постоје живе јединке?“

Пеца: ,,Вероватно постоје, али у мањем броју него што их је било некада. То је било питање стила, васпитања, односа према свету. Данашњи свет је по мом мишљењу, нажалост, све отуђенији. То је везано за целокупну културу и само образовање, то је последица те приче.“

ГроГи: ,,Сада за мушки део читалаца дајте неки савет за удварање?“

Пеца:,,Свуда можете видети да се женама више допадају људи који их натерају на смех, него они који их плаше или шта ја знам. Треба пробати тако.“

ГроГи: ,,Да ли памтите Ваш први пољубац?“

Пеца:(Смех,искашљавање…),,Баш не, вероватно није био толико важан.“

ГроГи: ,,Колико језика говорите?’’

Пеца: ,,Па, рецимо један и три четвртине, један и по и још једну четвртину… Говорим српски, хрватски у некој мери, француски, енглески помало натуцам, мислим да је то и више него довољно.“

ГроГи: ,,Најлепше путовање?“

Пеца: ,,Чешка, Италија, неке екскурзије, Француска…Нисам ја баш особа која је провела добар део живота са путничким агенцијама.“

Гроги: ,,Да ли умете да кувате, ако умете шта највише волите да кувате?“

Пеца: ,, Умем да кувам, ја скоро искључиво кувам. Ево, рецимо један фин рецепт,лак за примену – узмете обичне печурке, напуните сецканом сланином, преко тога нарендате качкаваљ и све се то запече и буде дивно.“

ГроГи: ,,Шта поручујете младима?“

Пеца:,,Поручујем да се што мање друже са особама као што сам ја, шалим се… Да рецимо бирам између Вука Kараџића и Доситеја Обрадовића, Доситеј би свакако био лик којег дубоко поштујем, односно његову идеју да је образовање изузетно важно. Чини ми се да оно губи на значају, а у ствари је оно пресудно за све у животу. Што сте образованији мање могу да манипулишу вама, лакше налазите себе, стварате себе. Читав живот је заправо тражење себе, неке личности у чијој се кожи добро осећате.Без обзира што је образовање у неким периодима тешко и досадно оно је јако, јако важно.“

ГроГи: ,,Да ли постоји нешто што Вад нисмо питали, а желели би да читаоци ГроГи-ја знају о Вама?“

Пеца:,,Не знам, не могу да се сетим у овом тренутку. Ништа тако важно, мислим да сте ме питали и више него што је  довољно.“

ГроГи:,,Да ли Вам се свидео интервју?“

Пеца:,,Јесте, наравно. Надам се да ће бити читан, бар од неколико читалаца.“

Бојана Јокић 2/6